Outdoor

 

U ZAGRLJAJU VILA I MOĆNE REKE - KANJON MRTVICE


 

MrtvicaU davnoj prošlosti, prema pripovedanju slovenske mitologije, nerazdvojni čovekov prijatelj bile su vile. Sve dobro i loše one su delile zajedno sa čovekom, sve dok se jednog dana on nije pogordio, postao sebičan i uzdigao iznad prirode i sveta koji ga okružuje. Odrekao se svega pa i svojih najvernijih prijatelja. Razočarane i povređene vile su se povukle i sakrile duboko u planine, tugujući i nadajući se da će doći vreme kada će medju njima ponovo da zavlada ljubav.  Nekada se samo na njima znanim mestima na kratko prikažu odabranom putniku namerniku ili mu ispune želju i ponovo nestanu bez ikakvog traga. Jedno od tih mesta gde je susret sa vilama i dalje moguć je upravo kanjon reke Mrtvice. Ukoliko ste spremni da krenete kroz nestvaran svet prirode u zagrljaj mitskim bićima i  moćnoj i nepredvidljivoj prirodi, Mrtvica je pravi izbor.

Priča o Mrtvici počinje  u mestu Medjuriječje, na 35. kilometru puta, koji od Kolašina vodi ka Podgorici. To je malo mesto smešteno izmedju reka Morače i  Mrtvice, u samom srcu Crne Gore.  I dok posmatrate sa magistralnog puta ušće ove dve reke, okružene gorostasnim planinama, ne možete ni da naslutite da se pred vama nalazi jedan od najimpresivnijih kanjona koje je stvorila majka priroda. Mrtvica izvire duboko u planini na visini od 1200 metara, podno Trebijesa. Hiljadama godina borila se sa moćnim stenama Maganik planine, kako bi se posle 14 kilometara toka zagrlila sa Moračom. Na tom veličanstvenom putu stvorila je nesvakidašnji svet prirode koji je do skoro bio u potpunosti nepoznat i dostupan samo planinarima i meštanima.

Gorska lepotica surovog imena
Verovatno ne postoji reka sa surovijim imenom od Mrtvice. A ona je sve samo ne mrtva. Legenda kaže da se usled velikih snegova i voda iz Kapetanovog jezera prelila, ulila u Mrtvicu i potopila selo Velje Duboko. Kažu da je njena silina bila tolika da je mrtve iznosila sve do drvenog mosta i sela Mrtvo Duboko, koje je po tome i dobilo ime. Ipak, realnija je druga pretpostavka da je ime dobila po činjenici da je to tipična ponornica koja od sela do Bijelih Nerina često ponire i ponovo se pojavljuje, kao da je mrtva. Od Nerina pa sve do ušća ona nikada ne presušuje.

Kutak netaknute prirode
Najlakši pristup Mrtvici je od već pomenutog Medjuriječja i mesta gde se ona uliva u Moraču. Već na samom početku staze sačekaće vas tabla sa natpisom "Kutak netaknute prirode" od koje kreće markirana i obeležena planinarska staza. Sve vreme ona vas vodi levom obalom reke na momente vas spuštajući do same vode, da bi vas već u narednom minutu naglo izdigla visoko iznad nje.

Idući uzvodno dobrodošlicu u kanjon Mrtvice poželeće vam kameni most, koji vekovima smelo stoji i spaja obale reke. Most je poznat i kao Danilov, po knjazu Danilu Petroviću, koji ga je podigao 1858. godine u znak sećanja na svoju majku. Vešti neimari istinski su se trudili da izgrade most koji će da se uklopi u prirodni ambijent smaragdne lepotice i moćnih stena. I u tome su u potpunosti uspeli. Nedaleko od njega nalazi se još jedan most, ovog puta drveni, koji ulepšava obale Mrtvice i predstavlja odlično mesto za odmor i uživanje. To je ujedno i put za selo Mrtvo Duboko.

Mrtvica je tipična planinska reka, bistra kao suza, brza i izuzetno hladna. Sa temperaturom od četiri stepena predstavlja jednu od najhladnijih reka na Balkanu. Njena smaragdno zelena boja, kao i brojne plaže sve vreme će vas mamiti da se okupate u njoj i uživate u njenim brzacima, ali za to će vam trebati velika hrabrost i pomoć neoprenskog odela. Najveću količinu vode dobija od izdašnih vrela Jama i Bijelih Nerina. Kada se na proleće nadjete pored Bijelih Nerina imate osećaj da ceo kanjon podrhtava od siline vode koja izbija iz svake i najmanje pukotine u steni. Tada i prizori vodopada visokih i preko sto metara nisu retkost. Odjednom uživajući u toj nesvakidašnjoj igri vode, nećete ni premetiti da se ambijent  oko vas smenjuje kao na filmskoj traci. Za tili čas okružiće vas nesvakidašnji svet mahovine, koji će već u sledećem momentu zameniti surove stene i visoke litice, koje se izdižu i do hiljadu metara u vis, nebu pod oblake. Iznad vas videće se samo komad plavog neba i zrak sunca koji će se spustiti na vaše ozarelo lice.

Kapija želja i Mrtvičke grede
Došlo je vreme i za susret sa vilama, a za to je zaslužena Kapija želja. Naime, dve stene spajajući se čine prirodan most iznad, na ovom delu, mirne reke. To je mesto na kome čistog srca treba zamisliti želju, koja pritom ne sme da bude na štetu drugoga, i onda baciti kamen u reku. Ukoliko je želja čista i dovoljno jaka vila sa Maganika će je ispuniti. Opijeni ovim mestom i razgovorom sa vilama napuštamo svet bajke nadajući se da će nam se vila ukazati. Ali ukoliko susret sa njima izostane neće izostati sa najatraktivnijim delom kanjona, Mrtvičkim gredama. Naime, pred nama se ukazuju surove i kao nožem odsečene litice, sa prirodnim usekom u steni, koji ujedno predstavlja i put kojim treba proći. Sama ta činjenica ostaviće vas bez daha. Prolazeći kroz usek, srce počinje neverovatno da vam lupa, a adrenalin juri kroz vene, jer ste se našli u samom srcu kanjona, gde shvatate koliko ste nemoćni pred prirodom. Kako bi omogućili meštanima da sa stokom prolaze kroz kanjon i lakše dolaze do Kolašina i Podgorice, vojska je pod komandom generala Danila Jaukovića, proširila već postojeći prolaz. Do Mrtvičkih greda stiže se za oko dva do tri sata laganog hoda. Staza nije naporna ni tehnički zahtevna ali zahteva veliku ozbiljnost i koncentraciju, jer su ivice kanjona dosta trošne pa se mora biti obazriv, a ni odroni nisu retka pojava.

Od Mrtvičkih greda staza nastavlja dalje kroz kanjon sve do sela Velje Duboko, kako ime kaže, smeštenog duboko u planini. Do skora ovo je bio jedini put za Kolašin, ali od kako je uradjen zaobilazni put, preko Liješnja, meštani zaobilaze kanjon, pa u njegovim lepotama uživaju samo retki planinari. Pravo kao iz bajke planinsko selo odiše ogromnom toplinom i ljubaznošću meštana, pravih gorštaka. Koliko su surovi krajevi najbolje govori i činjenica da su ih Turci zaobilazili i nisu ni dolazili po harač, jer je uvek postojala bojazan da se živi neće vratiti kući. Selo je u potpunosti okruženo visokim planinama, čiji vrhovi paraju nebo. Upravo ta nepristupačnost učinila je da su ljudi ostali u potpunosti neiskvareni i čistog srca punog ljubavi i gostoprimstva za svakog putnika dobronamernika. Iako daleko od sveta oni  će vas uvek rado dočekati i sa vama popričati o slavnoj prošlosti ovog kraja, mnogobrojnim junacima i znamenitim ličnostima koje je ovaj kamen iznedrio. Obavezno treba probati domaće mlečne specijalitete, kao i tadicionalna jela kačamak i cicvaru, a sve to zaliti sa lincurom i srčanikom, koji kažu leče sve bolesti.

Gorske oči nebu pod oblake
Za one sa malo više kondicije i želje za bližim upoznavanjem okoline oko kanjona Mrtvice, Velje Duboko predstavlja odličnu polaznu tačku ka vrhovima Maganika i Stožca u čijim njedrima su se sakrila dva gorska oka, Kapetanovo i Brnjičko jezero. Jezera su nastala prirodnim putem otapanjem i radom silnih lednika. Dok je do njih relativno lako doći, ali uz savladavanje visinske razlike od gotovo hiljadu metara, dotle je područje Maganika dosta surovo i nepristupačno pa se ne preporučuje obilazak bez pratnje iskusnih vodiča i adekvatne opreme. U ovom delu nema izgradjenih smeštajnih kapaciteta, već se može kampovati ili koristiti prostorije Osnovne škole, čiji je jedan deo namenjen planinarima.

Miris tamjana i žubor vode
Nedaleko od Medjuriječja kada se krene ka Kolašinu, nalazi se i  najznačajniji duhovni centar centralnog dela Crne Gore i jedan od najmonumentalnijih srednejvekovnih spomenika, manastir Morača. Podignut je 1252. godine, na desnoj obali Morače, kao zadužbina Stefana, sina kralja Vukana i unuka župana Nemanje. Ispod samog manastira nalazi se vodopad Svetigora koji se sa visine od 20 metara stropoštava u Moraču, i hita ka Mrtvici, prenoseći miris tamjana, molitveni mir i vekovni zvuk manastirskih zvona.
Nažalost, ljudska glupost i želja za dominacijom nad prirodom nemaju kraja.  Zbog suludih ideja o izgradnji sistema hidroelektrana na Morači, sudbina Mrtvice i velike svetinje, manastira Morače dovedeni su u pitanje. Ostaje samo vera, da će razum pobediti i da će se čovek ipak dozvati pameti i već postojeći dar prirode iskoristiti za dobrobit svih, a ne za potapanje i rušenje. Ako ovim putem nastavimo, generacijama koje dolaze nećemo ostaviti ništa do gomile betona i čelika.  

Jesenji susret sa rekom
Kada doći i uživati u iskonskom raju zvanom Mrtvica je veliko pitanje. U zavisnosti od doba godine priroda i ceo ambijent kanjona se menjaju, pa se ne zna kada je kanjon lepši.  Da li je to u proleće kada je reka najbujnija od otapanja snega sa okolnih planina, leto kada se možete okupati u njenoj bistroj vodi ili već jesen kada će žuto-zlatni kolorit predstavljati pravi odmor za vaša čula. Sigurno je da kada god odaberete nećete pogrešiti, jer je Mrtvica stvarno netaknuti kutak prirode, koja je spremna da u svakom momentu razgali vaša čula i adrenalin vam podigne do maksimuma. Bez razloga zapostavljena u korist poznatije Morače, čeka i priziva da svoje lepote nesebično podeli sa svima koji će njenu ljubav i priču osetiti i prenositi dalje.

Već tradicionalno planinarsko-ekološki klub "Soko" i "Iglu šport" početkom jeseni organizuju odlazak u kanjon Mrtvice u zagrljaj vilama i moćnoj reci. Ukoliko ste spremni da zakoračite u ovaj veličanstveni svet, pridružite nam se, jer nema reči ni fotografije koji mogu dočarati trenutak kada se nadjete okruženi visokim stenama i silinom vode, a sve pod nadzorom vila. Taj svet se mora doživeti.

A na kraju ukoliko ne sretnete gorske vile, ne brinite i ne tugujte to je samo znak da treba ponovo da se vratite u bajku zvanu Mrtvica…

Tekst: Branislav Rovčanin
Fotografije: Planinarsko-ekološki klub "Soko"

www.soko.rs
www.iglusport.rs

Vezani članci

KOJI SI MIŠIĆNI TIP?

KOJI SI MIŠIĆNI TIP?

Mišićno tkivo se sastoji od dva osnovna tipa vlakana. Vlakna tipa I su vlakna sporog trzaja i obično o njima govorimo kao o aerobnim ili vlaknima za izdržljivost.  Vlakna tipa II su vlakna brzog trzaja te ih stručnjaci nazivaju anaerobna vlakna. Prosečno ljudi imaju približno podjadnak odnos brzih i sporih vlakana. Ipak kod nekih sportista slučaj je upravo obrnut.
KRATKI-INTENZIVNI TRENING VS. DUGI-UMERENI TRENING

KRATKI-INTENZIVNI TRENING VS. DUGI-UMERENI TRENING

Svima je poznata dugo prihvatano gledište koje podrazumeva da svi oni koji žele da smršaju moraju da se pripreme na to da provode puno vremena baveći se aktivnostima niskog ili umerenog intenziteta, poput džoginga ili vožnje bicikla.
MAČO KARDIO

MAČO KARDIO

Postoje mnogi nadimci za one "napumpane" tipove, kao što su Čelični, Mišićavi i slično. Za njih važi sledeće pravilo: bez bola nema napretka. Jedini kardio trening koji oni upražnjavaju jeste kada trče kući da popiju proteinski šejk. Trčanje 45 minuta na prokletoj traci nije za njih – to je za neke druge momke.
MIŠIĆNI TONUS SA YOGOM! DA!

MIŠIĆNI TONUS SA YOGOM! DA!

Bez obzira na sofisticirano znanje koje posedujemo o najnovijim tehnikama vežbanja, izgleda da smo zarobljeni u stereotipu joge kao pasivnog i nedovoljno korisnog treninga. Najčešća slika u glavama ljudi o jogi je većina vremena provedenog u pokušaju da se uvijete u perecu, a kraj treninga je u lotus položaju...
OBOGATITE SVOJ SVAKODNEVNI TRENING PILATESOM

OBOGATITE SVOJ SVAKODNEVNI TRENING PILATESOM

Stav javnosti prema zdravlju i fitnesu se neprekidno menja. U današnje vreme, ljudi nastoje da budu u skladu sa svojim telom i tragaju za jednom sveobuhvatnom metodom vežbanja koja ispunjava njihove različite potrebe. Bilo da želite da isklešete idealno telo, sprečite da dođe do povreda u sportu kojim se bavite, povećate opštu snagu i gipkost, oslobodite se stresa i tenzije ili da se vratite u formu nakon godišnjeg odmora – onda je pilates pravo rešenje za vas!

Live feed sa naših društvenih mreža i foruma