Zdravlje

 

RIZIK NISKOKALORIČNE DIJETE


 

Mnogi ljudi se obeshrabre činjenicom da sporo gube kilograme, dok je nekima mentalno stanje povezano sa ketozom prijatno, kao znak nečega što se dešava u pravcu redukcije masti. Mozak je visoko zavistan od nivoa šećera u krvi i tokom ketoze neki ljudi doživljavaju iritacije i poteškoće u rešavanju mentalnih zadataka. Međutim, tokom vremena neki ljudi tvrde kako su postali oštroumni. Bez obzira na sve priče, tokom vremena ljudi su postali toliko opsesivni, da su počeli testirati svoju mokraću na ketone čak i nekoliko puta dnevno.
Ketogena dijeta se može praktikovati dugoročno. Neki ljudi to rade dobrovoljno, drugima je preporučio lekar zbog specifičnog zdravstvenog stanja, kao recimo u slučaju epilepsije. Neki su mišljenja da je ketogena dijeta u odnosu na dijetu sa malo masti, bezbednija i efektivnija. Ovo razmišljanje je neosnovano jer postoji malo dokaza o takvim tvrdnjama usled nedovoljno istraživanja i praćenja ispitanika do momenta donošenja ovakvog zaključka.

Rizik niskokalorične dijete

Kardiovaskularno zdravlje
Pojam kardiovaskularno se odnosi na srce i krvne sudove. Oštećenje srca uglavnom nastaje usled gubitka kiseonika tj. nedovoljnog priliva krvi (ishemija), ali može biti i električne prirode, pošto je srčani ritam izazvan sistemom unutrašnjeg sprovođenja koji se ubrzava i usporava kako bi ispunio cirkulatorne zahteve tela. Kada je ovaj električni signal poremećen, srce ne kuca efikasno ili čak, ukoliko je ovaj poremećaj veoma veliki, prestaje da kuca. Ovakvo stanje srca (i mozga, kao i ostalog tkiva) nastaje usled naslaga na zidovima arterija, ali može biti i zbog loše vazokonstrikcije (krvni sud se zatvara kao što to radi koža kad se izloži hladnoći) ili nedovoljnog otvaranja krvnog suda kada je potreban veći protok krvi radi kiseonika. Mnogi konzumenti kokaina su pretrpeli srčani napad usled koronarne vazokonstrikcije, iako su im krvni sudovi bili savršeno zdravi.
Kada je ishemija u blagoj fazi, organizam stvara nove krvne sudove kako bi skratio razdaljinu između aktivnih ćelija i okolnih kapilara (najmanjih krvnih sudova i mesta gde kiseonik ne može da cirkuliše napred-nazad između ćelija). Osoba koja živi u planinskom kraju verovatno ima veću kapilarnu gustinu (pokazatelj koliko je razgranata cirkulacija koja donosi kiseonik) od osobe koja živi u primorskim krajevima. Mnoge atlete i sportisti spavaju u posebnim kapsulama koje oponašaju život u planinskom kraju. To doprinosi povećanju crvenih krvnih zrnaca (ćelije koje prenose kiseonik) stimulacijom hormona eritropoetina, kao i rastu novih krvnih sudova. Mnogi lekovi protiv tumora isti ubijaju tako što smanjuju rast krvnih sudova, i time sprečavaju dotok kiseonika i hranljivih materija u maligno tkivo.
Poslednji mehanizam koji utiče na stvaranje naslaga na zidovima krvnih sudova je mogućnost krvnih sudova da održe netaknutu oblogu na zidovima. Veći krvni sudovi su stvoreni tako da krv ne curi iz njih, a to postižu oblogom koja ne dozvoljava crvenim i belim krvnim zrncima da pobegnu u okolno tkivo. Sa konstantnim prilivom krvi koja juri kroz krvne sudove, ova obloga se troši, ali se konstantno obnavlja novim ćelijama. Ukoliko ove nove ćelije nisu dostupne, naslage se gomilaju mnogo lakše na zidovima krvnih sudova ispod obloge. Prosto rečeno, zamislite ofarbani auto kome se farba izgrebala na jednom delu. Korozija se lako stvara ispod farbe na metalu ukoliko se taj metalni deo ne ofarba novim slojem farbe. Ako se ignoriše, rđa se širi i izaziva veću štetu.

Miševi na dijeti
Objavljena je studija koja razotkriva neka pitanja u vezi sa ketogenom dijetom. Grupa naučnika u bolnici Bet u Izraelu koja je deo Harvardskog medicinskog sistema, uporedila je kardiovaskularne efekte tri tipa dijeta, sa istom količinom holesterola u sve tri, na miševima koji su gajeni tako da razviju aterosklerozu (gomilanje naslaga u krvnim sudovima). Standardni obrok kod prve grupe je sadržao malo proteina i masti a oko 65% ugljenih hidrata. Druga grupa je bila na dijeti koja je bila najpribližnija onome što ljudi danas jedu tzv. „zapadnjačka dijeta“ (43/15/42 – ugljeni hidrati/proteini/masti), dok je treća grupa bila na dijeti sa malo ugljenih hidrata i to 12/45/43 (ugljeni hidrati/proteini/masti).
Miševi prirodno ne razvijaju aterosklerozu, a prva grupa koja je dobijala standardni obrok nakon 12 nedelja je imala čiste arterije. Druga grupa na „zapadnjačkoj dijeti“ je imala značajan nivo ateroskleroze, dok je treća grupa sa malo ugljenih hidrata imala još više, skoro duplo više od druge grupe.
U pregledu ovih rezultata naučnici otkrivaju da nema razlike u holesterolu, lošem holesterolu i oksidovanom holesterolu među miševima koji su hranjeni zapadnjačkom dijetom i dijetom sa malo ugljenih hidrata. Obe grupe su imale četvorostruko povećanje holesterola u krvi u poređenju sa grupom koja je bila na standardnoj dijeti. Kod dijete sa malo ugljenih hidrata nije zabeleženo povećanje oksidativnog oštećenja (molekularna oštećenja od koje nas štite antioksidansi). Smatra se da oksidativna oštećenja povećavaju osetljivost krvnih sudova na aterosklerozu.
Drugi faktor koji je povezan sa aterosklerozom je upala. U istraživanjima se pregledanjem dve vrste upala pokazalo upravo suprotno od očekivanog. Kod dijete sa malo ugljenih hidrata je bilo malo markera koji ukazuju na upalu u krvnim sudovima, isto kao i kod standardne dijete kojom je hranjena prva grupa miševa koja nije razvijala aterosklerozu.
Miševi treće grupe sa dijetom sa malo ugljenih hidrata su pretrpeli dramatičan pad u stvaranju novih ćelija koje normalno oblažu krvne sudove. Stepen opadanja ovih ćelija je bio čak 80%, i takođe je uticao na ćelije u kotanoj srži. Ironično, jedan hormon koji stimuliše proizvodnju ćelija obloge, VEGF, se zapravo povećao kod ove dijete. Ukoliko se neispravno pročitaju vrednosti ćelija obloge (endotelijalne ili matične ćelije tzv. EPC) kao i hormona VEGF, dolazi do loše dijagnostike, pa lekar može smatrati da je dijeta sa malo ugljenih hidrata, u stvari, bezbednija za kardiovaskularno zdravlje. Povećanje hormona VEGF u telu je moguć pokazatelj toga da telo reaguje na smanjenje EPC-a usled dijete sa malo ugljenih hidrata kod miševa.
EPC igra ulogu u stvaranju novih krvnih sudova, i sudeći prema smanjenju EPC-a kod miševa hranjenih sa malo ugljenih hidrata,  nisu bili u mogućnosti da reaguju na ishemiju (nedovoljan priliv krvi). Jedan od faktora koji poznato stimuliše rast EPC-a (pAkt) je „lančani“ molekul u insulinisko-signalnoj kaskadi. Lančani u ovom slučaju znači da insulin pokreće jedan molekul, koji pokreće drugi molekul, koji pokreće pAkt. Lekovi poput Lipitora, vežbanje i estrogen dokazano deluju protiv smanjenja proizvodnje EPC-a. Kao što je i bilo očekivano, miševi na dijeti sa malo ugljenih hidrata su imali nizak nivo koncentracije insulina u poređenju sa drugim dijetama. Osobe koje pate od dijabetesa tipa 2 i koji su otporni na insulin, takođe pokazuju smanjenu  proizvodnju EPC-a. Iako ovo nije jedini razlog smanjene proizvodnje EPC-a kod dijete sa malo ugljenih hidrata, svakako igra značajnu ulogu.
U daljem istraživanju dokazano je da dijete sa malo ugljenih hidrata markantno utiču na aterosklerozu čak i u odnosu na dijete sa mnogo masti. Ovo ne treba da podiže sumnju, jer je dokazana činjenica da se kardiovaskularno zdravlje poboljšava dijetom. Takođe, sposobnost krvnih sudova da reaguju na gubitak kiseonika je ozbiljno narušena.
Ovo istraživanje nije pratilo ketogenu dijetu, jer je nivo ugljenih hidrata bio dovoljno visok da spreči ketozu. Iz tog razloga je teško reći da li bi se isto dešavalo i tokom ketogene dijete. Međutim, još jedno zabrinjavajuće zapažanje je prisutno kod ketogene dijete koje dodaje još jedan stepen rizika.
Jedno istraživanje objavljeno prošle godine, ukazuje na to da ljudi na ketogenoj dijeti imaju pogoršanu dilataciju za razliku od onih koji su upražnjavali dijetu sa malo ugljenih hidrata gde je zabeleženo poboljšanje dilatacije i reakcija na ove lekove. Slično poređenje je zapaženo kod ljudi sa insulinskom otpornošću. Ovaj kontra efekat može biti prenaglašen kada je nivo zasićenih masti visok, ali balans istraživanja ukazuje na to da ukoliko se konzumiraju mono i polinezasićene masti u dovoljnim količinama, a zasićene masti su umerene, krvni sudovi bi trebalo da reaguju prikladnije na dilatacione signale. Uz osvrt na neketogenu dijetu sa malo ugljenih hidrata, nauka ne prikazuje isti defekt kao u prethodnom slučaju, što ukazuje da možda postoje drugačiji rizici prisutni tokom ketoze.

Umerenost je zvučni signal
Ovo istraživanje je veoma značajno čak iako je sprovedeno na miševima, a ne na ljudima. Mnogo ljudi, prateći dijetu sa malo ugljenih hidrata, želi da smanji višak kilograma, poboljša kondiciju u zavisnosti na "metabolički sindrom" (visok holesterol, visok krvni pritisak, insulinska otpornost itd.) i da smanji kardiovaskularni rizik. Neki koji su već razvili ovaj rizik, ili se oporavljaju posle kardiovaskularnog problema, mogu biti na dijeti sa malo ugljenih hidrata misleći da je ona efektnija za gubitak viška kilograma i da ne šteti kardiovaskularnom zdravlju. Zaista se tako i pokazalo na testu krvi tokom istraživanja raznih vrsta dijeta (nalik Atkinsonovoj i onoj sa malo ugljenih hidrata), što ukazuje na to da ove dijete jesu bezbednije od tradicionalne dijete sa malo masti. Pa ipak, objavljeni su dokazi o pojedincima koji su razvili kardiovaskularne bolesti prateći dijetu na bazi Atkinsonove.
Izvodeći zaključak iz cele priče, važno je da se preporuči ketogena dijeta i dijeta sa malo ugljenih hidrata onim osobama koje u porodici imaju istoriju kardiovaskularnih bolesti. U suštini, ove informacije podržavaju preporuku umerenog unosa ugljenih hidrata neophodnih za održanje osnovnog  prisustva insulina. Precizna vrednost same količine koju je potrebno uneti putem ishrane, ostaje u ovom trenutku nejasna, ali se ispostavlja da je optimalan dnevni unos u vašoj dijeti baziran na 60-100 gr. niskoglikemijskih ugljenih hidrata, zajedno sa unosom mono i polinezasićenih masti koje balansiraju unos zasićenih masti. Preteran unos ugljenih hidrata treba izbegavati, jer kako stara poslovica kaže, umerenost u svemu ostaje osnovni pokazatelj i zvučni signal.
Postoji mnogo pristupa problemu prekomerne težine. Nauka i mediji su do sada bili fokusirani na opasnosti različitih lekova za gubitak kilograma, tako da su skrivene opasnosti ekstremnih dijeta bile ignorisane.

 

Vezani članci

POTPORA VAŠEG ZDRAVLJA I DUGOVEČNOSTI

POTPORA VAŠEG ZDRAVLJA I DUGOVEČNOSTI

Prilično sam siguran da svaki čitalac ovog teksta razume značaj proteina za izgradnju mišića.
KOJI SI MIŠIĆNI TIP?

KOJI SI MIŠIĆNI TIP?

Mišićno tkivo se sastoji od dva osnovna tipa vlakana. Vlakna tipa I su vlakna sporog trzaja i obično o njima govorimo kao o aerobnim ili vlaknima za izdržljivost.  Vlakna tipa II su vlakna brzog trzaja te ih stručnjaci nazivaju anaerobna vlakna. Prosečno ljudi imaju približno podjadnak odnos brzih i sporih vlakana. Ipak kod nekih sportista slučaj je upravo obrnut.
KRATKI-INTENZIVNI TRENING VS. DUGI-UMERENI TRENING

KRATKI-INTENZIVNI TRENING VS. DUGI-UMERENI TRENING

Svima je poznata dugo prihvatano gledište koje podrazumeva da svi oni koji žele da smršaju moraju da se pripreme na to da provode puno vremena baveći se aktivnostima niskog ili umerenog intenziteta, poput džoginga ili vožnje bicikla.
MAČO KARDIO

MAČO KARDIO

Postoje mnogi nadimci za one "napumpane" tipove, kao što su Čelični, Mišićavi i slično. Za njih važi sledeće pravilo: bez bola nema napretka. Jedini kardio trening koji oni upražnjavaju jeste kada trče kući da popiju proteinski šejk. Trčanje 45 minuta na prokletoj traci nije za njih – to je za neke druge momke.
MIŠIĆNI TONUS SA YOGOM! DA!

MIŠIĆNI TONUS SA YOGOM! DA!

Bez obzira na sofisticirano znanje koje posedujemo o najnovijim tehnikama vežbanja, izgleda da smo zarobljeni u stereotipu joge kao pasivnog i nedovoljno korisnog treninga. Najčešća slika u glavama ljudi o jogi je većina vremena provedenog u pokušaju da se uvijete u perecu, a kraj treninga je u lotus položaju...

Live feed sa naših društvenih mreža i foruma